My crazy life

Ja spavam.Budi me budilnik ZRRRRRRRRRRRRRR!!!Ja ustajem kao navijena.Sva sam osamucena.Osamuceno kazem.
-Sta...Sta je bilo...
Ponovo padam na krevet i balavim.Derem se.
-Ko je navio budilnik ovako rano.Zar nije vikend?
Moja majka nije bas vesela mnogo.Grubo kaze.
-Kakav vikend!?Ponedeljak je!
Ja ustajem iz kreveta kao munja,otvaram sirom oci i viknem!
-Ponedeljak!!!
Brzo ustajem iz kreveta.Vadiim odelo iz ormara.Brzo se oblacim.Brzo grabim ranac,pakujem knjige,ulazim u kupatilo da brzo operem zube.Moja majka ulazi smoreno u kupatilo i smoreno kaze.
-Ne zaboravi da se umijes,sredis lice,pregledas domaci,malo ucis...Dalje nisam ni slusala,samo sam rekla.
-Naravno,sve cu to obaviti.
Mnogo mrzim kad mi majka tako zvoca.U sebi kazem.
-Nemam ja vremena za sve to.
Majka me je kao cula i rekla.
-Imas vremena za sve,pogledaj u sat.
Sa sve cetkicom u usta uhvatila sam budilnik i od cudjenja mi je cetkica ispala iz usta.LOL.Bilo je 5:15!Ja sam htela da poludim.Mislila sam da je 7:00,a ono...Uzela sam cetkicu,oprala je i vratila je tu gde stoji.Uzela sam ajlajner,stavila ga i malo sjaja.Stavila sam i maskaru.Obukla sam jednu crnu tesnu majcu na goli pupak(ne bas skroz goli)i jedne tesni sorc.Ubula sam crne starke i sela na stolicu za kompjuter.Malo sam surfovala po internetu.Naisla sam na nesto o nekom cudnom coveku,pisalo je da ima 14 godina.Jako je licio na Jack-a.Taman sam mislila da klikne da vidim nesto vise o njemu ono...Moja majka viknu.
-Zakasnices u skolu Sofky!
Ovo je bilo cudno.Nikad me nije zvala Sofky.Ja sam pogledala u budilnik.Covece!Bilo je 7:00.Brzo sam zgrabila torbu i izjurila iz kuce.Viknula sam majki.
-Otisla sam u skolu!
Ona mi je viknula.
-Srecno na testu iz matematike!
Ja sam se zakopala u mestu.Zaboravila sam na test iz matematike!Rekla sam naglas.
-Sta da radim!?
Odjednom se niotkuda stvorio Jack.Rekao je.
-Sta je bilo Soffy?
Ukopala sam se u mestu.Mucala sam.
-Ja...ja...


Ko zeli nastavak?

Jaaa!

Samo jos jedan komentar,ali mora da bude nekog drugog

Kme.

Ajde Dora komaj pricu i nastavak je tuuuu.

JAaa!

Dobro,evo ga drugi deo:
Nisam znala sta da kazem.Pa sam pukla i viknula.
-Zaboravila sam na test iz matisa!
To je bilo bas upecatljivo.Slegla sam ramenima.Okrenula sam se i nastavila put dalje do skole zamisljajuci sta ce mi reci mama.
-Soffy,sta si to uradila jedinica!!!
Tako bi drestala.Neznam sta da radim.Odjednom nailazi Lorin.Uzbudljivo me pita.
-Jesi li ucila za test iz m...
Nije stigla da zavrsi ja sam pognula glavu i stavila joj ruku na usta i rekla.
-Molim te nemoj da zavrsavas recenicu.
Ona me je zacudjeno gledala,a potom je shvatila i rekla.
-Pa ti si zaboravila za test!
Ja sam htela da joj opalim samar jer je to toliko glasno rekla da je cula sigurno cela ulica.
A kad kazem cela ulica mislim takodje i na...Nisam stigla sve da kazem a dolazi Rianna.
Ona kaze njenim glasom.
-Caaao devojkee.
Ja i Lory se okrecemo.Ona dolazi sa nase strane i kaze.
-Oooooo,da nije neko zaboravio za test?
Ja se ponovo okrenem u pravcu skole i kazem.
-E bas lepo,8:2 je!
Svi smo se uspanicili osim naravno Rianne.Ona je rekla.
-Hajdemo devojke,idemo nasom limuzinom.
Mislila je na njene dve "telohraniteljke" koje su stalno sa njom.Ja i Lorin smo brzo trcale.
Mislile smo da necemo stici.Na pola puta nas je kolima presretao Rayan.
Uzgred,on je zaljubljen u Lorin.Otvorio je prozor i rekao.
-Da li ste raspolozene za voznju do skole.
Nas dve smo se samo pogledale,nasmejale i usle u kola.On nas je pitao.
-Po prvi put kasnite,zasto?
Mi smo samo cutale.
On je shvatio i nije nas vise nista pitao.
Stigli smo do skole.
Ja sam samo mislila na test.Rekla sam u sebi.
-Sta da radim?


A sada posle 3 komma nastavljam pricu.

Ko zeli nastavak!?

Ja

JAA

Evo ga:
Ulazim u ucionicu osamucena.Skoro da nisam pala uz stepenice.Lory me pita.
-Ajde,nije strasan jedan testic iz matisa.
Ja sam rekla.
-Naravno,ne brini se ti za mene.
Ustvari sam u sebi rekla.
-Da,nije strasan,ali onima koji su ucili cele nedelje.
Odjednom me u mislima prekide jak glas Lorin.
-Streberi!?
Ja sam se probudila iz misli i rekla.
-Sta,sta je bilo?
Lorin je pricala sa nekim o testu.Ja sam promrmljala.
-Jao jadna ja.
Lorin je videla kako se brinem,a posto je Rayan zaljubljen u nju...Ona ce ga pitati da mi pomogne.
On je sigurno nece odbiti.Briblizava se Rayanu.Pita ga saputati da Rianna nebi cula.
-Rayane?Rayane slusaj!
Rayan se okrenuo i gledao je,pitao je.
-Sta je bilo?
Lorin mu odgovori.
-Mozes li mojoj BFF da pomognes oko testa?
Rayan je prvo malo gledao(verovatno jer je zaljubljen u nju)A zatim je rekao.
-Sve za tebe!
Lorin se samo nasmejala i meni namignula.
Ja sam bila jako srecna znajuci da necu imati keca.Prosaputala sam.
-Znala sam da imam pravu drugaricu.
Nastavnik ulazi na vrata i kaze.
-Dobar dan deco,danas test iz matisa.
Svi ucenici u glas(osim mene).
-Znamo!
Nastavnik seda za katedru. i mrmlja.
-Danas je...Odsutnih...
Pa onda dize glavu i gleda.
Mi se namerno pomeramo da ne bi mogao da nas izbroji.
On ljutito vikne.
-Koliko vas je otsutnih sa casa!?
Svi uplaseno viknemo.
-Dvoje...ne troje ne cet...svi smo tu nastavnice.
Nastavnik kaze i pita.
-Ovo je retkost da ste svi tu,pokrivate li nekog?
Svi pokrecuci glavom levo-desno.
-Ne,naravno da ne nastavnice,nikako.
Nastavnik uzima hrpu testova i kaze.
-Podelite testove!
Meni Lorin kaze.
-Srecno ti bilo!

WOW,nastavak!!!

Dobro,bice ga posle jos 2 komentara.

PIŠI!

Dobro,dobro evo ga:
Samo sam se nasmejala.U sebi sam mislila i rekla.
-Da,bas ce biti srecno sa Rayanom.
Lorin me je pogledala,a posle sapnula.
-Sa Rayanom ce biti dobro ne brini.
Ja sam joj odgovorila.
-Znam da hoce.
Dolazi decak koji deli testove i daje mi ga.U sebi kazem.
-Pa da vidim pitanja.
Promrljam opet.
-Prvo pitanje povuci koren iz...STA!?
Toliko sam glasno viknula da je nastavnik pitao.
-Soffy(i on me je tako zvao)da li je sve u redu?
Ja sam ocajno odgovorila.
-Da,izvinite.
Profesor me je jos malo gledao,a potom vrato glavu dnevniku.
Ja sam u sebi rekla.
-Vreme je za pomoc.
Pozvala sam sapatom Rayana.
-Rayane,Rayane?
On mi je takodje sapatom odgovorio.
-Koren iz...je...shvatas li?
Ja sam se zabezeknula.Nista nisam shvatila.Rekla sam.
-Naravno.Sve sam shvatila.
Iako zapravo nisam,znala sam sta da napisem.Napisala sam prvo pitanje.Gledala sam drugo.Mrmljala sam u sebi.
-Resi ovo...niam mogla da verujem.Kada sam videla,sve mi je licilo na ovo:
597736%+878=44(778)
Nista nisam mogla razumeti.
Ponovo sam pozvala Rayana,tiho.
-Rayane,imam problem oko...
Nisam stigla da zavrsim,profesor dolazi do mog stola i pita?
-Imate li nekakvih problema gospodjice Dzeneser(Tako sam se prezivala)?
Ja sam mucajuci odgovorila.
-Ne...naravno da ne.
Profesor me pogleda i rece.
-Onda molim vas gledajte u svoj test i radite ga.
Ja sam u sebi promrmljala.
-I radim ga.
Profesor se ponovo okrenu prema meni i pita.
-Nesto ste rekli g-djice Dzeneser?
Ja sa mu odgovorila.
-Ne,nista.
Kada je otisao kod katedre ja sam tiho rekla.
-Ovo je bilo za dlaku.Rayane!

RAYANEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEE!

Nastavak posle samo jos jednog komma i to ti Anja mozes da kommas i dobijas astavak!

Nastavak

Evo ga:
Rayan je rekao.
-Da,ali bolje da nastavimo.
Ja sam ubedljivo rekla.
-Da,i ja mislim tako.
Rayan se priblizi i pita.
-Koje jos pitanje?
Ja ocajnicki odgovorim.
-Sve,ni jedno ne znam.
On je ocajnicki rekao.
-Ovo ce biti dug dan.

ZVONILO JE.

Dolazim do Lorin i pitam je.
-Kako je tebi prosao test?
Ona mi je odgovorila zamisljeno.
-Savrseno!Sve sam znala!
Ja joj odgovorim.
-I ja,uz pomoc Rayana.
Ona mi namigne.
Otisla sam kuci.
Cekala me je majka na vratima.
Ovo je bilo prvi put.
Zabrinula sam se da se nije nesto dogodilo.
Zabrinuto sam je pitala.
-Mama,da li je sve u redu?
Majka je podigla glavu i rekla mi.
-Selimo se u Los Andjeles.
Ja sam ispustila sve sto sam nosila.
Nisam htela da slusam dalje.
Otrcala sam u sobu plakajuci i zakljucala se.
Majka nije ni pokusavala da me utesi.
To mi sada ne bi mnogo pomoglo.
To je bio sok.
Prvo smo mi se motalo kroz glavu.
-Moja BFF Lorin.Kako su je ostaviti?
-Moja skola i moji drugovi?
-Kako cu steci nove?
-Sta da radim?
Dok sam se ja zapitkivala zazvonio je neko na vratima.
Ustala sam da otvorim.
Bila je to Lorin koja je bila srecna.
Jako me je zagrlila.
Ja nisam reagovala.
Toliko sam bila tuzna.
Lorin me zabrinuto pogleda i pita.
-Sta je bilo?
Ja nisam od plakanja mogla da joj odgovorim.
Ona me jos jedanput.
-Reci mi sta je bilo?
Ja joj rekoh kroz plac.
-M i s s se ssee l l imo u Loos An dj e e les s.
Ona me je pustila.
Osmeh na licu joj je nestao.
Uhvatila me je i cvrsto stegla.
I sama je pocela gorko plakati.
Ja sam jos vise plakala.
Dolazi majka iz hodnika.Pita.
-Ko je to?
Tada nas je iz ugla videla.
Mi nju nismo.
Nije htela da nas prekida.
Bilo joj je zao.
Lorin mi je rekla.
-Zasto moras da ides.
Ja sam samo odmakla ramenima.
Ponovo je pitala.
-Zar je sudbina tako surova?
Ja sam potom rekla.
-Zar nismo najbolje BFF na svetu?
Sama sebi odgovorim.
-Jesmo.
Ponovo pitam.
-Nismo li se uvek volele?
Ponovo sebi odgovorim.
-Jesmo.
Ponovo postavim pitanje.
-Zasto nam se ovo desava?
Ovog puta ni ja ni ona nismo imale odgovor.
U sebi sam se pitala.
-Zasto stvari moraju biti onakve kakve necemo.
-Zasto ne mogu biti kakve hocemo?
Lorin mi je odmahnula glavom i rekla.
-Neznam

Jao kako tuzno...

Ali videcete,nece se preseliti!

Super sto se nece preseliti,ali zelim detalje xD,nastavak pisi.

Ok,stize nastavak!

Sta li ce se sledece desiti?...?